ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Jован Стерија Поповић (Вршац, 1806 – 1856) Сматра се оснивачем српске драме. Први је и један од најбољих српских комедиографа. Прва му је комедија „Лажа и паралажа“, затим „Тврдица“, „Покондирена тиква“ (према којој је 1956. године Миховил Логар компоновао оперу ) и „Зла жена“, све комедије карактера. Од комедија нарави најбоље су му: „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“. Као драмски писац, Стерија припада групи сентименталиста. У његовим делима значајно место заузимају одлике попут култа осећања и природе, идеализација живота, пријатељство и љубав.

Покондирена тиква је комедија Јована Стерије Поповића из 1838.године. У овом делу Јован Стерија Поповић је исмејао главну јунакињу, Фему, која, лудујући за „ноблесом“, настоји да побегне из свог занатлијског (опанчарског) света и да се пробије у више друштвене кругове. Врста комедије која на духовит начин осуђује мане главног јунака и његове поступке ( помодарство, тврдичлук, дволичност, малограђанштина, примитивизам) назива се комедија карактера. Покондирена тиква је према томе комедија карактера, којом аутор преко главне јунакиње Феме, критикује и исмева мане својих савременика у тадашњој Јужној Угарској. За осликавање друшта у коме живи, аутор је узео два карактеристична типа отелотворена у примитивној опанчаревој жени Феми, болесно острашћеној за ноблесом и жељом да се пробије у више кругове друштва, при чему заборавља на своје порекло, свој свет у коме се кретала и коначно остаје сама и напуштена од свих. Други је тип песник Ружичић, који користи овакве “ноблес даме”, а заправо и сам припада нижем слоју друштва.