- Доступност:
- На стању
- Шифра:
- 1009
Јован Дучић (1871 –
1943) је био српски песник,
писац и дипломата. Рођен је у Требињу где је завршио и основну
школу. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку
школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву и Сомбору где матурира 1893.године.
Учитељевао је кратко време по разним местима. Од 1907. год., бави се дипломатијом до распада
Краљевине Југославије, 1941. год. када одлази у Геру - Индијана у
САД. Умро је 7. априла 1943. год. у Гери.
Прву збирку песама
објавио је у Мостару 1901. год. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. год. у издању Српске књижевне задруге, као
и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве
легенде и Песме. Писао је доста и у прози: Благо цара Радована, песничка писма из
Швајцарске, Грчке, Шпаније, као и литерарне есеје и студије
о писцима. Водио је организацију у Илиноису (чији је оснивач Михајло Пупин
1914. год.), која представља српску дијаспору у Америци. За то време пише
песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у
Југославији и страдањем српског народа, те осуђује геноцид над Србима који врши
хрватска усташка влада.
"Благо цара
Радована" је збир људских искустава и мисли на теме као што су срећа,
љубав, жена, пријатељство, младост и старост, о песнику, о херојима, о
пророцима, о краљевима.
Дучић поред својих
искустава износи и мишљења и историјске чињенице и прави осврт на
филозофију античког доба када објашњава појаве које вуку корене још из тог
доба.
Књига је намењена свим
генерацијама.
ИЗДАВАЧ | |
---|---|
ИЗДАВАЧ | ПРИМА |
АУТОР | |
АУТОР | ЈОВАН ДУЧИЋ |
ВРСТА ПОВЕЗА | |
ТИП ПОВЕЗА | ТВРД ПОВЕЗ |